Austrijski zlatni dukati odnosno zlatnici, takozvani mali Franc Jozef dukat (jednostruki) i veliki Franc Jozef dukat (četvorostruki), predstavljaju investicione kovanice prepoznate i prihvaćene širom sveta, koje se prodaju po veoma niskim premijama, odnosno blizu berzanske cene zlata.
Zlatni dukati
Tamo su se mogle pročitati reči: „Sit tibi Christe datus quem tu regis iste ducatus“ tj. „Tebi, Hriste, neka bude dato ovo vojvodstvo kojim ti vladaš.“ Na ovaj način je zlatnim dukatima pridavana određena vrednost.
Kovani u periodu od 1872. do 1915. godine, istorijski zlatni Franc Jozef dukati Austrougarskog Carstva, nemaju novčane oznake, već se zlatnici razlikuju samo po veličini i težini.
Franc Jozef dukati, investicioni format visokog stepena čistoće zlata, dostupan je isključivo kao zvanični ponovni otisak proizveden od strane austrijske državne kovnice novca, Münze Österreich, sa godinom 1915. Takođe, originalnim Franc Jozef dukatima kovanim između 1872. i 1915. godine, globalno se trguje kao prepoznatom i stabilnom investicijom.
Na licu Franc Jozef dukata prikazan je portret austrougarskog cara Franca Jozefa sa vencem od lovora – znakom državne dostojanstvenosti i moći, i latinskim natpisom: „FRANC IOS I D G AVSTRIAE IMPERATOR“, tj. „Franc I, milošću Božjom, car Austrijanaca“.
Na naličju Franc Jozef dukata, nalazi se dvoglavi orao Habsburga sa carskim grbom u srcu štita. Motiv predstavlja dvostruku monarhiju Austrije i Ugarske, koja je vladala od 1867. godine. Orao u svojim kandžama nosi carski mač i orbus sa pričvršćenim krstom – važne simbole carske vlasti. Na vrhu grba nalazi se kruna Austrije.
Vrhunac svoje popularnosti zlatni dukati Franc Jozef su dostigli tokom dugovečne vladavine cara Franje Josipa I, koja je trajala čak 68. godina. Između 1852. i 1872. godine, pojavili su se različiti motivi koji su prikazivali austrijskog državnika. Tako je 50. godišnjica njegove vladavine bila obeležena posebnim kovanim zlatnikom.
Poslednja promena dizajna nastala je 1872. godine, i od tada je kontinuirano prikazivan trenutni motiv.
Zlatni mali dukat Franc Jozef (jednostruki) proizveden u 19. i 20. veku, na licu uglavnom prikazuje portret austrougarskog cara Franca Jozefa sa vencem od lovora i latinskim natpisom: „FRANC IOS I D G AVSTRIAE IMPERATOR“, tj. „Franc I, milošću Božjom, car Austrijanaca“. Motiv na velikom (četvorostrukom) dukatu Franc Jozef je detaljniji.
Naličje obe veličine novčića prikazuje složeni grb Austrougarskog Carstva s dvoglavim orlom. Ptica drži u kljunu carski mač i orbus, kao simbole vlasti. I ovde postoji latinski natpis: „LOD ILL REX AA 1915 HVNGAR BOHEM GAL“, što znači: „Kraljevina Lodomerija, Ilirija, Ugarske, Češke i Galije“
Čak i kada je, zvanično, zlato izgubilo svoj status zakonitog sredstva plaćanja 1858. godine, zlatni dukati su bili veoma popularni na međunarodnom tržištu, i predstavljali su svojevrsne svetionike vrednosti i znak prepoznavanja zbog visokog sadržaja dragocenih metala. Stoga su plemići i aristokrate rado koristili velike Franc Josif (četvorostruke) dukate kao ukrasne elemente svojih kostima. A zlatni novčići su i dalje bili korišćeni u svrhu trgovine, posebno od strane trgovaca u Africi i Aziji. Iz ovih razloga, postojala je stalna potreba za novim kovanicama.
Proizvodnja zlatnih novčića se razvijala od 16. veka kada su se kovali čekićem, a kasnije se razvila tehnika kovanja na valjcima, džepno kovanje, i na kraju kovanje na vretenu. Tek 1830. godine u Austriji je počela prvi put da se primenjuje tehnika kovanja na prsten, koja je započela proizvodnju kružnih novčića, a koja i danas predstavlja osnovu kovanja.
Snažna izrada, najviša preciznost i primena tradicionalnog zanatstva usmereni su na proizvodnju kako tada, tako i danas. Najbolji graviri u zemlji dizajniraju novčiće poput minijaturnih umetničkih dela. Pored zlatnih dukata, austrijska državna kovnica novca Münze Österreich proizvodi i talir Mariju Tereziju (od 1780), verovatno najpoznatiju i najšire kovanu srebrnu kovanicu na svetu. Još jedan vrhunac kovnice je zlatni Bečka Filharmonija dukat, predstavljen 1989. godine, koji je jedan od najprodavanijih zlatnika na svetu.
Franc Jozef dukati u opticaju su visoko cenjeni kao format investicionog zlata, kolekcionarski predmeti ili poklon za posebnu priliku, a usled veoma povoljnog likvidnosnog profila lako su utrživi širom sveta na bankarskim šalterima i kod specijalizovanih trgovaca zlatom.
Dukat Franc Jozef u Srbiji spada u kategoriju investicionog zlata, u skladu sa zakonskim odredbama (isečak iz Zakona o porezu na dodatu vrednost, član 36b):
1) zlato u obliku poluga ili pločica, mase prihvaćene na tržištu plemenitih metala, stepena finoće jednakog ili većeg od 995 hiljaditih delova (995/1000), nezavisno od toga da li je vrednost zlata izražena kroz hartije od vrednosti;
2) zlatni novčići stepena finoće jednakog ili većeg od 900 hiljaditih delova (900/1000), iskovani posle 1800. godine, koji jesu ili su bili zakonsko sredstvo plaćanja u državi porekla, a koji se uobičajeno prodaju po ceni koja nije viša od 80% vrednosti zlata na otvorenom tržištu, sadržanog u novčićima.
Smatra se da se zlatni novčići iz stava 1. tačka 2) ovog člana, u smislu ovog zakona, ne smatraju kolekcionarskim dobrima u smislu člana 36. ovog zakona i da se ne prodaju u numizmatičke svrhe.
|
|
Mali Franc Jozef dukat (jednostruki) |
Veliki Franc Jozef dukat (četvorostruki) |
|
Prečnik |
19,75 mm |
39,50 mm |
|
Visina ruba |
0,75 mm |
0,71 mm |
|
Bruto težina |
3,491 grama |
13,964 grama |
|
Neto težina |
3,442 grama |
13,768 grama |
|
Finoća |
986/1000 = 23,6 karata |
|
|
Materijal |
98,6% Au (zlato); 1,4% Cu (bakar) |
|
|
Tiraž |
Ukupno manje od 20 miliona originalnih dukata između 1872. i 1915. godine
|
|
|
Motiv |
Lice: Car Franc Josip I. od Austrije |
|
|
Dizajn motiva |
Münze Österreich (Austrijska državna kovnica novca) |
|
|
Dizajn ruba |
Rebrast rub sa pravim urezima |
|
|
Zemlja porekla |
Austrija |
|
|
Glavne godine kovanja |
Originalni dukat: 1872. do 1915. godine Ponovni otisci dukata iz 1915. godine: 1915. godine do danas |
|
|
Kovnica |
Münze Österreich (Austrijska državna kovnica novca) |
|
